Pje­vač Sa­ša Ma­tić ob­ja­vio je po­čet­kom ovog mje­se­ca osmi stu­dij­ski al­bum sa de­set no­vih pje­sa­ma. Mu­zič­ki kri­ti­ča­ri sa­gla­sni su u jed­nom: da je Ke­mal Mon­te­no živ, na­slov­na Ma­ti­će­va pje­sma „Ne bih ni­šta me­njao” ko­mot­no bi mo­gla da bu­de glav­na i na al­bu­mu sa­ra­jev­skog šan­so­nje­ra, „Dva bih te ži­vo­ta vo­leo” „le­gla” bi i Ha­ri­su Dži­no­vi­ću, dok bi „Tak­si­me­tar” ko­ji odi­še du­bo­kom ka­fan­skom ele­gi­jom bi­la sa­vr­še­na za ve­li­ki po­vra­tak na sce­nu le­gen­dar­nog Dže­ja Ra­ma­da­nov­skog.
Ma­ni­ri u ko­ji­ma je Ma­tić ot­pje­vao na­ve­de­ne tri nu­me­re se, na­rav­no, raz­li­ku­ju od na­či­na na ko­ji bi ih do­ži­vje­li ve­li­ka­ni re­gi­o­nal­ne mu­zič­ke sce­ne, ali di­ra­ju pra­vo u du­šu, vra­ća­ju­ći nas u vre­me­na ka­da se mu­zi­ka pri­je sve­ga slu­ša­la i du­bo­ko emo­tiv­no pro­ži­vlja­va­la. U to­me i le­ži taj­na Ma­ti­će­vog 15-go­di­šnjeg estrad­nog uspje­ha – bri­žlji­vo bi­ra kom­po­zi­ci­je i tek­sto­ve, a kad uđe u stu­dio ni­ma­lo se ne „šte­di”. Ta­kav je i na na­stu­pi­ma, te i ne ču­di što ga pu­bli­ka sa go­vor­nog pod­ruč­ja biv­še Ju­go­sla­vi­je svu­da u svi­je­tu do­če­ku­je u dup­ke pu­nim kon­cert­nim pro­sto­ri­ma.
U raz­go­vo­ru za „Dan” Sa­ša Ma­tić go­vo­ri o no­vom al­bu­mu, sa­rad­nji sa Ce­com Ra­žna­to­vić, pred­sto­je­ćoj kon­cert­noj tur­ne­ji, go­sto­va­nju u Cr­noj Go­ri, kon­stant­nim tra­ga­njem za sa­vr­še­no­šću...
– Al­bum se „krč­kao” pu­ne dvi­je go­di­ne, a oda­bir pje­sa­ma je pro­ces ko­ji tra­je i ko­ji ni­kad ne pre­sta­je – ka­že Sa­ša Ma­tić za „Dan”. - Tu ne­ma kre­a­tiv­ne pa­u­ze, je­di­no če­sto bu­de pro­ble­ma ko­ju pje­smu sni­mi­ti, a ko­ju osta­vi­ti za ne­ki sle­de­ći al­bum. To nam je, u stva­ri, bio i naj­te­ži po­sao u pro­te­kle dvi­je go­di­ne, da na­pra­vi­mo se­lek­ci­ju pje­sa­ma za al­bum. Na­dam se i vje­ru­jem da ni­smo po­gri­je­ši­li i da smo sa al­bu­mom „Ne bih ni­šta me­njao” ura­di­li pra­vu stvar.
●Kom­bi­no­va­li ste raz­li­či­te žan­ro­ve. Ko­ji lič­no je Va­ma naj­bli­ži po sen­zi­bi­li­te­tu?
– Lju­di me ne do­ži­vlja­va­ju ni kao kla­sič­nog fol­ke­ra, ni kao kla­sič­nog za­bav­nja­ka, i upra­vo ta ne­ka kom­bi­na­ci­ja sve­ga po­ma­lo sam, u stva­ri, ja. Kao što ne bih mo­gao od­re­di­ti kom žan­ru pri­pa­da no­vi al­bum, isto ta­ko ne bih mo­gao re­ći ko­ji od tih žan­ro­va mi je naj­bli­ži. Bi­ću ma­lo ne­skro­man, pa re­ći da su mi svi ti žan­ro­vi bli­ski.
●Esma Re­dže­po­va je sva­ki al­bum ot­pje­va­la za tri sa­ta u stu­di­ju. Ko­li­ko je Va­ma vre­me­na bi­lo po­treb­no da ot­pje­va­te ovih de­set pje­sa­ma?
– Kod me­ne to tra­je mno­go du­že. Ot­pje­vam i ja pje­sme za par sa­ti, ali po­što sam per­fek­ci­o­ni­sta, to se po­sli­je pre­pra­vlja i po­na­vlja po ne­ko­li­ko pu­ta. Re­ci­mo, ako sam da­nas ne­što sni­mio i zvu­ča­lo mi od­lič­no, već su­tra­dan kad to ču­jem, to ni­šta ne va­lja! I on­da se to po­na­vlja sve dok ja ne bu­dem u pot­pu­no­sti za­do­vo­ljan ili, dru­gim ri­je­či­ma, dok se ne smu­čim i se­bi i sa­rad­ni­ci­ma.
●Po­sli­je Ša­ba­na Ša­u­li­ća ko­ji je to uči­nio go­to­vo na po­čet­ku ka­ri­je­re, je­dan ste od ri­jet­kih in­ter­pre­ta­to­ra ko­ji je sa­ra­đi­vao sa Be­o­grad­skom fil­har­mo­ni­jom. Ka­ko je do­šlo do sa­rad­nje i da li je ta sa­rad­nja do­dat­na po­tvr­da da ni­šta ne pre­pu­šta­te slu­ča­ju kad je ri­ječ o kva­li­te­tu pje­sa­ma?
– Ka­da je ri­ječ o mo­joj ka­ri­je­ri uop­šte, moj tim sa­rad­ni­ka i ja ni­šta ne pre­pu­šta­mo slu­ča­ju. Sve mo­ra da se is­pla­ni­ra, da ima ne­ki smi­sao. Pje­sma „Ne bih ni­šta me­njao” je za­i­sta po­seb­na i mo­ji sa­rad­ni­ci su za­klju­či­li da se gu­da­či Be­o­grad­ske fil­har­mo­ni­je sa­vr­še­no ukla­pa­ju u cje­lo­ku­pan do­ži­vljaj pje­sme. Na na­še za­do­volj­stvo, oni su pri­hva­ti­li po­ziv za sa­rad­nju i to je još jed­no no­vo i pre­li­je­po is­ku­stvo u mo­joj ka­ri­je­ri.
●Ko­je no­ve pje­sme su se naj­vi­še do­pa­le Va­šim kćer­ka­ma, a ko­ja je Vaš lič­ni fa­vo­rit?
– Pa, kao i ve­ći­ni mla­đih ge­ne­ra­ci­ja, naj­vi­še im se svi­đa­ju br­že pje­sme. Mo­ji fa­vo­ri­ti su svih de­set pje­sa­ma sa al­bu­ma. Mo­žda, ako bih baš mo­rao, dao bih ma­lu pred­nost pje­smi „Ne bih ni­šta me­njao”, ali sve pje­sme su mi pod­jed­na­ko dra­ge i sve sam ih ot­pje­vao s lju­ba­vlju i ogrom­nim za­do­volj­stvom.
●Ko­li­ko spo­to­va mo­že­mo da oče­ku­je­mo i da li će ne­ki od njih bi­ti na­sta­vak pje­sme „Kad to­nem” ko­ji se na­do­ve­zao na „Na­đi no­vu lju­bav”?
– Pla­ni­ra­li smo da sni­mi­mo ne­ko­li­ko spo­to­va po­sli­je ame­rič­ke tur­ne­je i pra­zni­ka. Ko­li­ko, to vam ne mo­gu re­ći, jer ni ja sam to još uvi­jek ne znam. Da li će­mo se na­do­ve­za­ti na ne­ki do­sa­da­šnji spot, ili ću se po­no­vo ože­ni­ti u spo­tu ili će se de­si­ti ne­što neo­če­ki­va­no, to za­vi­si od mog ti­ma. Nji­ma pre­pu­štam taj deo po­sla, ja ću sa­mo da pje­vam i ra­dim šta se od me­ne bu­de tra­ži­lo to­kom sni­ma­nja.
●Sni­ma­nje al­bu­ma u da­na­šnje vri­je­me je ve­o­ma sku­po, po­čev od pje­sa­ma, pre­ko re­kla­me i spo­to­va, za­ključ­no sa kon­cer­ti­ma u ve­li­kim pro­sto­ri­ma. Mo­že li se to iz­dr­ža­ti bez po­dr­ške spon­zo­ra?
– Sla­žem se da je sku­po, ali ako že­li­te da se ozbilj­no ba­vi­te ovim po­slom, on­da mo­ra da se iz­dr­ži. Mo­ra­te kon­stant­no da ula­že­te u se­be, u svo­ju ka­ri­je­ru. Ne mo­že­te oče­ki­va­ti re­zul­ta­te bez ula­ga­nja i za­la­ga­nja. Ja sma­tram da mo­ja pu­bli­ka za­slu­žu­je da od me­ne do­bi­je kom­ple­tan CD bar na sva­ke dvi­je go­di­ne i ta­ko će bi­ti dok god se ba­vim ovim po­slom. To je moj od­go­vor nji­ma na svu lju­bav i po­dr­šku ko­ju mi pru­ža­ju već vi­še od 15 go­di­na.
●Gdje će­te bi­ti za Do­ček 2018. i po če­mu pam­ti­te pro­šlo­go­di­šnji no­vo­go­di­šnji na­stup u Cr­noj Go­ri?
– No­vu go­di­nu ću do­če­ka­ti u Či­ka­gu. Ko­fe­ri su već spa­ko­va­ni, ame­rič­ko-ka­nad­ska tur­ne­ja po­či­nje 22. de­cem­bra kon­cer­tom u Sent Lu­i­su, za­tim sli­je­de Nju­jork, Atlan­ta, Uti­ka, To­ron­to i do­ček No­ve go­di­ne u Či­ka­gu. Kad je ri­ječ o Cr­noj Go­ri, sva­ki na­stup je po­se­ban. Pu­bli­ka je fe­no­me­nal­na, od­lič­no se ra­zu­mi­je­mo i sa sva­kog na­stu­pa bi­lo gdje u Cr­noj Go­ri no­sim pre­li­je­pe uspo­me­ne i uvi­jek se iz­no­va ra­du­jem sva­kom dru­že­nju sa cr­no­gor­skom pu­bli­kom.
Sne­ža­na Mol­do­van


Du­et sa Ce­com – pun po­go­dak

Pri­je pro­mo­ci­je osmog al­bu­ma pred­sta­vi­li ste du­go na­ja­vlji­va­ni du­et sa Ce­com Ra­žna­to­vić. Ka­ko ste za­do­volj­ni re­ak­ci­ja­ma pu­bli­ke na „La­žo­va no­tor­nog”, gdje ste sni­ma­li spot i da li će Ce­ca bi­ti go­šća na Va­šoj kon­cert­noj tur­ne­ji?
– Pre­za­do­vo­ljan sam! Ce­ca i ja smo du­go­go­di­šnji pri­ja­te­lji i od­u­vi­jek je po­sto­ja­la i že­lja i ide­ja da sni­mi­mo du­et, sa­mo nam je fa­li­la od­go­va­ra­ju­ća pje­sma. Ko­nač­no se i to de­si­lo, i su re­ak­ci­je sjaj­ne! Za­i­sta sam pre­za­do­vo­ljan ka­ko pje­smom, ta­ko i re­ak­ci­ja­ma pu­bli­ke, ali i spo­tom. Spot pot­pi­su­je De­jan Mi­li­će­vić, a sni­ma­li smo u „Daj­mond Gar­de­nu” u Be­o­gra­du. Ka­da je ri­ječ o kon­cert­noj tur­ne­ji, ot­kri­ću vam da smo već za­ka­za­li dva ve­li­ka kon­cer­ta; za Dan za­lju­blje­nih pje­va­ću u dvo­ra­ni „Spens” u No­vom Sa­du, a za Dan že­na pri­pre­ma­mo „Spek­takl 2” u be­o­grad­skoj „Are­ni”. Ne mo­gu još da ot­kri­jem ko će bi­ti go­sti, ali kad je ri­ječ o Ce­ci, mi smo već na­stu­pa­li za­jed­no u Be­ču i bi­lo je fe­no­me­nal­no.


Za Bo­žić u „Tro­ka­de­ru”

Kad nam opet do­la­zi­te i ko­je kon­cert­ne pro­sto­re u Cr­noj Go­ri ste oda­bra­li?
– Oče­kuj­te me s pr­vim da­ni­ma No­ve go­di­ne. Već 7. ja­nu­a­ra pje­va­ću u klu­bu „Tro­ka­de­ro”, a ka­ko ja pro­sto ne mo­gu bez Cr­ne Go­re, oče­kuj­te da će­mo se i u 2018. go­di­ni če­sto dru­ži­ti i pje­va­ti za­jed­no.